Kratkovidost (Myopia)
Ukoliko oko prelama svetlost suviše jako u odnosu na dužinu oka pa se slika posmatranog predmeta formira ispred mrežnjače – takvo stanje naziva se kratkovidost ili miopija. Kratkovidi ljudi nejasno vide na daljinu dok je vid na blizinu obično dobar. Kratkovidost se može korigovati metodama koje smanjuju ukupnu moć prelamanja oka – naočarima, kontaktnim sočivima ili refraktivnom hirurgijom.
Dalekovidost (Hypermetropia)
Kod dalekovidosti se slika posmatranog predmeta formira iza mrežnjače pošto je moć prelamanja nedovoljna u odnosu na dužinu oka. Kod mlađih osoba akomodacijom se često može kompenzovati manji stepen dalekovidosti, ali kako sa godinama ova sposobnost opada tako i dalekovidost najčešće postaje problem kasnije u životu, obično posle četrdesete godine. Dalekovidost se može korigovati metodama koje povećavaju ukupnu moć prelamanja oka – naočarima, kontaktnim sočivima ili refraktivnom hirurgijom.
Deo pregleda specifičnog za namene refraktivne hirurgije odnosi se na bolje i detaljnije upoznavanje sa rožnjačom, predmetom laserske operacije, i na taj način i na eleminisanje mogućih problema još u ovom pripremnom periodu.
Astigmatizam
Refraktivna mana koja potiče usled nejednake zakrivljenosti rožnjače što dovodi do formiranja nejasne slike posmatranog predmeta. Astigmatizam moze biti miopni, hipermetopni ili mešoviti. Korekcija astigmatizma podrazumeva dovodjenje svetlosnih zrakova iz razlicitih fokusa u jednu tacku. Ovo se može postići naočarima sa cilindričnim staklima, kontaktnim sočivima ili refraktivnom hirurgijom.